Ujutro izlazim na terasu da malo bolje pogledam gde smo mi to došli.
Iza restorana je ribnjak pun zlatne pastrmke. Do tad nisam ni čuo da postoji
I ovaj mališa se čudi
Iz udaljenog ćoška sve nas posmatra...
Pogled preko ograde otkriva jedno iznenađenje
'Plašljiv kao srna' za ovo maleno ne važi
Još mi nije jasno da su mokre čarape jedina posledica Ljubišinog pada
Samo što je Ljubiša navukao suve čarape, sledi komanda za pokret.
Neće moći.
Gošin Jeep nas podseća da je još juče 'teo da crkne, i sad ni makac. Opet, srećom ima ljudi koji se razumeju u kola, i imaju odgovarajući alat
Ljubiša je pokušao da objasni Goši 'de da ga udari, ali Goša ne pušta kameru iz ruku. Tu su već morali da se uključe i Damjan i Lule i... Skinuše alternator, akumulator, anlaser (je l' ima još nešto na 'a' što može da crkne?), pozabaviše se jedno dva sata. Konačan rezultat - sredjeni alternator i anlaser, akumulator je definitivno crkao. Damjan ima rezervni, pade trgovina, i možemo da krenemo.
U Makedoniji su tih dana na sve strane goreli manji i veći šumski požari. Tragovi su vidljivi i ovde.
Solunska Glava ostaje iza nas
Opet prašina
Pelagonija je puna duvanskih polja
Sledeća stanica - Manastir Sveto Preobraženije - Zrze
Manastir datira iz devetog veka, s tim da iskopine pokazuju da su naseobine ovde postojale još u bronzano doba. Brojne pećine su verovatno pružale dobro utočište.
U toku je temeljna rekonstrukcija celog manastira
U dvorištu manstira je nekoliko veoma pitomih mačaka. Goca, inače vetrinar, nas obaveštava da su čak i mačke sve - mužjaci.
S obzirom na jučerašnji zaista naporan dan, domaćini su za danas planirali nešto lakše.
To još uvek ne isključuje prašinu
Nešto slučajno, usput
Idemo do pećine Pešna
Prvi pogled na ulaz u pećinu, i odmah mi je nešto bilo čudno
Ispred pećine, objekat neočekivanog imena. Odavde idemo peške.
Ova tabla ne pomaže da shvatim ono što sam malopre video
Iza jedne krivine, konačno ugledasmo ulaz u pećinu. Konačno shvatam - ogromna je!
Ova slika donekle prikazuje veličinu ulaza
Izgleda jasno...
Ali, ovo je stvarno ogromno - zidine sa desne strane su ostaci rimskog utvrdjenja
Svi ljudi na donjoj slici su unutar pećine!!
Svi ljudi na donjoj slici su duboko unutar pećine!!! Neverovatno!
Preko puta Božjeg raja je kafana Dedo Ilija. Mislim da je neko pobrkao imena
Za danas je ostalo još da odemo do Kozičina - selo odakle Tanja 'vuče korene'. Kao dete tu je dolazila kod bake, ali nije bila poslednjih trideset godina.
Usput, požari i dalje tinjaju
Našli smo Tanjinu kuću. Čak naišli i na neke njene rođake, ali meni je stvarno bilo malo bezveze da ja slikam njene uspomene, pa iz Kozičine nemam slika, osim pored jednog malog izvora
Krećemo put konačnog cilja za danas - Ohrid.
Jezero na vidiku
Smeštamo se u apartmanima kod Joceta. U sobama malo prijatno iznenađenje
Naoko beznačajna sitnica, ali neverovatno koliko topline daje ovako nešto.
Večera je planirana u restoranu 'Biljanini izvori' na drugom kraju grada. Danijel i Lela odlučuju da prošetaju do tamo, i budući da naravno ni ovde nisam bio, idem s njima. Ohrid uglavnom podseća na primorske gradiće duž Jadranske obale - mešavina stare gradnje i novih 'neonskih' građevina i lokala.
I ovde je neki moto skup
Četrdesetak minuta šetnje, i poslednji stižemo u restoran
Jelo na tanjiru koji Ljubiša posmatra se zove Devojački san (bukvalno tako piše u jelovniku)
Naš večerašnji domaćin Joce se pokazuje i kao sjajan animator, i uskoro su naše dame na nogama
Okolina restorana
Biljana i njeno platno
Нема коментара:
Постави коментар