Bez naslova (Pešter zimi)

Još pre Serbian Trophy-a Srele je spominjao da hoće da pravi "Beli karavan" - slično onome od proletos, ali po snegu. Nešto nismo imali vremena da se ispričamo na Babama, ali sam ja kasnije otišao do Sjenice (dvaput).
Sve u svemu, datum - 4-6.02.2011.



Kako Autobild više ne postoji, izostala su i vozila od auto-kuća, ali zato su tu prijatelji - Sale (Veljković), Srdjan i Goša idu svojim džipovima, i, biće mesta i za nas 'ostale'.

Petak, 04.02. - deo ekipe dolazi po mene u "Gurman". Brzo se trpamo u kola i krećemo. Odmah posle Čačka stajemo u nekoj kafani gde je zastao još jedan deo saputnika.

Posle ručka i/ili kafe/rakije nastavljamo dalje.

U Saletovom (Stanojević) odsustvu, spava Una. 

Ljubi je majka.

Stižemo u Sjenicu, hotel Borići.
Pijemo kafu, smeštamo se po sobama, i dolazimo na večeru.
Sve same poznate njuške.

Tu se negde motala i neka živa muzika, i deo ekipe se sjajno zabavljao.

Napolju, tradicionalna zimska Pešterska dobrodošlica izgleda nije smetala ni vozilima ni vozačima.

Nekima ipak jeste

Minus možda i nije bio strašan (ako se dobro sećam, -14), ali i to je bilo dovoljno da napravi poneki problem.

Pripreme za polazak teku...

...i konačno krenusmo.
Samo što smo izašli iz Sjenice, neuobičajen prizor

Nastavljamo dalje, i povremeno stajemo, uglavom zbog slikanja

Raznolikost vozila u koloni je direktno proporcionalna raznolikosti ljudi u njima.

Kako svo vreme idemo uzbrdo, konačno izlazimo iz magle.

Na jednom mestu stajemo kako bi se drugari hardisti malo poigrali

Nakon demonstracije sposobnosti Nive, Necko zamišljeno&zadihano posmatra hardiste

Da l' je slutio nešto ili ne, ne znam, ali Mišo je jednu poluosovinu polomio...

U najboljem maniru voditelja Top Gear-a, većina karavana ostavlja drugare u nevolji i nastavljamo dalje

Ubrzo, ponovo stajemo.

Ovaj put, razlog je konkretan - ručak!

Jedva dva zalogaja progutasmo, a hardisti stigoše...

Bilo je tu i nekog kuvanog vina, sokića, sjeničkog sira, paprika u pavlaci, domaćih sudžuka i pršute...ma...ufff...

Posle svega toga, mora malo i da se predahne...

Napojeni i nahranjeni nastavljamo dalje...

Pod snegom, sve je mirno.

Pitanje je ko više uživa. Vozač...

...ili suvozač

To što Lule vozi Saletova kola za ovu dilemu nije bitno.
Polako, sunce se spušta

Uskoro smo opet u hotelu. Posle večere sedamo u malo udobniji deo restorana i lagano se opuštamo... Ništa nije nagoveštavalo...
U sali pored restorana je bila svadba. Shodno tome, Sretko i Mićko su bili propisno obučeni.

Mi smo i dalje opušteno sedeli, pričali...
A onda je ušao Pepermint.

Opet, ja nisam ljubitelj, ali dejstvo ovog 'osveživača daha' na prisutne...

Ubrzo, cela kafana je uživala

Jutro

Plan za danas je odlazak na meandre Uvca, tačnije, na brdo Molitva.
Vodostaj Uvca je neverovatno nizak

Prodavac sira uz put

Nakon kraće pauze, nastavljamo

Tristotinjak metara pre Molitve, teškoće prvih vozila na nezgodnom mestu sa bočnim nagibom čine da dobar deo karavana ovde ostavlja vozila i nastavlja peške.

Par minuta pešačenja i tu smo.

Uvac, po običaju, one koji ga prvi put ovde vide ostavlja bez reči, a mi koji smo ranije bili ovde već žalimo jer znamo da ćemo prebrzo krenuti nazad, kad god to bilo.

Ovo samo da dokažem da sam stvarno bio tu

Lule zna da je polazak (pre)blizu, i krade svaki trenutak

Da se Ćita nije skinuo, ništa ovo ne bi valjalo

I naravno, povratak.

Vratismo se do hotela na ručak, pokupismo stvari iz soba, a onda je Srele još i delio zahvalnice

Po završetku "svečane ceremonije" potrpasmo se u kola, i krenusmo kućama.

Ne mogu a da ne spomenem - kad smo bili tamo proletos, u maju, kiša je toliko uporno padala i pokušala da nam pokvari doživljaj, da smo čak i otkazali vožnju čamcima, a ovaj put, u februaru, nije bilo ništa neobično videti ljude u majicama kratkih rukava.
Pešter...