Zimska idila na Kučaju, 11. i 12. decembar 2010.

Tokom prethodnih godina sam odvojeno upoznao dva čoveka koji se i medjusobno poznaju - Lalajka i Saleta Veljkovića.
Približno su istih godina, vole putovanja, i čini se da tu prestaju sve sličnosti. Lalajko se ne skida sa motora, a Sale ne izlazi iz džipa. Sale je vegetarijanac, Lalajko daje prednost kotliću&roštilju. Sale ima bradu i malo dužu kosu, Lalajko je uredno podšišan i obrijan... Medjutim, kad se malo dublje zagrebe, pojavljuje se još vezivne materije. Vole tehniku. Pogotovo "gedžete". Pasionirani su fotografi. Vole da kampuju, vole prirodu.
Medjutim, ono što u mojoj glavi stavlja znak jednakosti izmedju njih dvojice je Kučaj. Obojica su potpuno fascinirana Kučajem. Kad god se spomene šuma, oni kažu "Kučaj". Kad se spomene priroda, opet kažu "Kučaj". Kampovanje, Kučaj. Vožnja, naravno Kučaj. Putovanje - gde drugo nego Kučaj.

4th Serbian Trophy, 26-28.11.2010, Babe

Serbian Trophy je možda najznačajnije takmičenje u vožnji po teško prohodnim terenima u Srbiji. Ima takmičenja koja duže postoje. Ima i onih koja su zastupljenija u medijima.
Medjutim, kako sam broj posada, kao i broj zemalja iz kojih dolaze čine Serbian Trophy zaista velikim. 62 posade iz 8 zemalja...

4th Serbian Trophy - poslednje pripreme trase

I opet se sakupismo da probamo već jednom da završimo trasiranje.
Jutarnje pripreme se otegoše - pored uobičajenog ispijanja kafe, morali smo da sačekamo i da Boske osposobi Wranglera za nove napore (prošle nedelje se baš igrao).

Trasiranje za 4th Serbian Trophy

Bosketu je palo na pamet da bi ovogodišnji, četvrti po redu, Serbian Trophy mogao da organizuje na terenima izmedju Baba i Ripnja.
Lako smo se dogovorili sve oko 'tehničkih' detalja smeštaja i ishrane, i pripreme sportskog dela su mogle da počnu.
U nedelju 24.10 smo pozvali i lokalnog šumara da nas provede da znamo kuda smemo da se smucamo. Juče, subota, 30.10. je došao i Ljubiša sa Mahindrom, pa smo nas petorica (Boske, Limun, Ljubiša, Gaga i ja) krenuli u pronalaženje trase i mesta za specijalne ispite.

Čemernik i Besna Kobila (i opet - al’ zamalo)

Možda bi trebalo da se zabrinem - opet nisam stigao na cilj.

Možda, kad bi svaka vožnja morala da ima cilj. Ne mora. Umesto cilja može da ima samo svrhu. Svrha ovakve vožnje je uživanje.  Druženje sa najrazličitijim ljudima, druženje sa prirodom. Uživanje u nesvakidašnjim predelima. To je svrha.Cilj je fakultativan.

Stara Planina... al' zamalo.

Već godinama slušam ljude koji su bili na ranijim karavanima po Staroj Planini. Muka mi je više bilo kako to propuštam. Kad je Stara u pitanju, naravno to je Mladja iz planinarskog društva Srebrna Glava – za neupućene - http://zaludan.blogspot.com/2010/05/izreka-kaze-boj-ne-bije-svijetlo-oruzje.html.

I tako, postavi Mladja na http://ladaniva.co.rs poziv na Karavan Stara Planina 2010 koji će se održati 28/29.8.2010.

Zorana je naravno bila spremna, i krenula u organizaciju ’naše ekipe’, a ja sam krenuo da planiram nešto drugo.

Prvo spavanje u prirodi (Ribnica)

Moje ćerke su relativno male – 6 i 7-i-po godina.

Već neko vreme sam razmišljao da ih odvedem na neko kratko kampovanje, čisto da vidim kako će reagovati, da li će im se svideti, da li će se ’navući’, da li u njihovoj budućnosti ima mesta za to.

Ja to ne umem (Pešterska visoravan i kanjon Uvca)

Ranije sam pisao o kritikama mog prethodnog putopisa od strane ljubitelje Lade Nive. Kako sam smatrao da sam nepravedno napadnut, priključio sam se forumu www.ladaniva.co.rs .

Doček kakav sam očekivao. Sve je prštalo. Toliko da je na kraju Zemunac (admin na forumu) obrisao nekoliko strana veoma žučne rasprave, i “lepo nas zamolio” da se smirimo.

Kako ja takve stvari ne primam preterano k srcu, ostao sam član na forumu, i nisam se pokajao.

Boj ne bije svijetlo oružje...iliti putopis na 4 točka

Izreka kaže “Boj ne bije svijetlo oružje, već boje bije srce u junaka”. Da u ovo vreme baš i nije tako uverismo se na 220 km dugom putu.