Za doručak - jaja sa slaninom i čorba. Ovo sa čorbom ujutro je izgleda prilično uobičajeno u Makedoniji.
четвртак, 15. септембар 2011.
Makedonija, dan drugi
Hostel Shanti je jedno vrlo simpatično mestašce. Jedna stara kuća i jedna dvorišna zgrada čine hostel. Nameštaj vrlo jednostavan, uobičajen, već pomalo star. U dvorištu nekoliko stolova i (rasklimanih) stolica. Na stolovima 'mušeme' kao nekad...
Pored nas, tu je bilo još nekoliko gostiju, svi stranci. S obzirom na lokaciju hostela, ama baš nikako mi nije jasno kako neko bez vodiča pronadje ovo mesto.
Pored nas, tu je bilo još nekoliko gostiju, svi stranci. S obzirom na lokaciju hostela, ama baš nikako mi nije jasno kako neko bez vodiča pronadje ovo mesto.
Makedonija, dan prvi
Ne znam ni kako da počnem...
Juče ujutro oko 6 sam došao kući sa petodnevnog putovanja do Makedonije, po Makedoniji, iz Makedonije. Utisci se još ne slažu. Samo iskaču bez reda. Gledam slike, i još ne mogu da složim celu priču u glavi. Prešli smo preko 700km od Skopja, do Skopja. Put do tamo i nazad nije ni bitan. Penjali smo se na vrhove više od naših najviših. Spavali smo na većoj nadmorskoj visini nego što je Midžor. Kupali se u Ohridskom jezeru. Vozili po terenu surovijem od trase bilo kog turističkog karavana u Srbiji. Crkavali su nam razni delovi na automobilima. Nagutali smo se prašine. Slušali smo Gošine bisere.
I uživali u svakom trenutku.
Priča u stvari počinje u Rumuniji. Bili jednom neki ljudi u Rumuniji. Vozili se po Karpatima. Upoznali nove ljude. Pokvario se jedan automobil. Jedni ljudi pomogli drugima, i svima bilo lepo. Toliko lepo da su ubrzo morali da ponove druženje. Ja imam tu sreću pa znam neke od pomenutih, i skrenuše mi pažnju na avanturu u Makedoniji. Iako nemam svoj terenac, nekako sam znao da to neću propustiti. Na kraju, išao sam sa Ljubišom i Veselkom.
Došao sam do njih u sredu oko podneva, i odmah smo krenuli. Goša&Sandra, Lule&Tanja i Sale&Goca su krenuli još oko 10.
Na auto-putu, malo ispred Velike Plane, stigosmo jednu grupu bajkera
Juče ujutro oko 6 sam došao kući sa petodnevnog putovanja do Makedonije, po Makedoniji, iz Makedonije. Utisci se još ne slažu. Samo iskaču bez reda. Gledam slike, i još ne mogu da složim celu priču u glavi. Prešli smo preko 700km od Skopja, do Skopja. Put do tamo i nazad nije ni bitan. Penjali smo se na vrhove više od naših najviših. Spavali smo na većoj nadmorskoj visini nego što je Midžor. Kupali se u Ohridskom jezeru. Vozili po terenu surovijem od trase bilo kog turističkog karavana u Srbiji. Crkavali su nam razni delovi na automobilima. Nagutali smo se prašine. Slušali smo Gošine bisere.
I uživali u svakom trenutku.
Priča u stvari počinje u Rumuniji. Bili jednom neki ljudi u Rumuniji. Vozili se po Karpatima. Upoznali nove ljude. Pokvario se jedan automobil. Jedni ljudi pomogli drugima, i svima bilo lepo. Toliko lepo da su ubrzo morali da ponove druženje. Ja imam tu sreću pa znam neke od pomenutih, i skrenuše mi pažnju na avanturu u Makedoniji. Iako nemam svoj terenac, nekako sam znao da to neću propustiti. Na kraju, išao sam sa Ljubišom i Veselkom.
Došao sam do njih u sredu oko podneva, i odmah smo krenuli. Goša&Sandra, Lule&Tanja i Sale&Goca su krenuli još oko 10.
Na auto-putu, malo ispred Velike Plane, stigosmo jednu grupu bajkera
субота, 18. јун 2011.
I opet Pešter
Ja volim da putujem. (Baš čudno za nekog čiji blog se zove 'Na točkovima')
Jedva da mi treba razlog da se pokrenem. U stvari, i ne treba mi - povremeno jednostavno sednem u kola i krenem negde, gde me put odvede. Čak mi ni društvo nije presudno - ako baš niko neće sa mnom, ponekad se i sam provozam. Ono, jeste lepše kad čovek ima društvo, ali nije presudno.
Jedva da mi treba razlog da se pokrenem. U stvari, i ne treba mi - povremeno jednostavno sednem u kola i krenem negde, gde me put odvede. Čak mi ni društvo nije presudno - ako baš niko neće sa mnom, ponekad se i sam provozam. Ono, jeste lepše kad čovek ima društvo, ali nije presudno.
петак, 17. јун 2011.
Blato je ipak blato
Zaludni ljudi koji čitaju ovaj blog znaju da sam zimus bio na Kučaju, tačnije na Beljanici (http://zaludan.blogspot.com/2010/12/zimska-idila-na-kucaju-11-i-12-decembar.html).
Da ne ulazimo u detalje šta je tačno šta, za mene je sve izmedju Bora, Majdanpeka i Despotovca Kučaj. Znam da postoje tačne geografske odrednice, ali mi nije presudno da znam koji Timok je granica kog masiva, te u skladu s tim, sve je to Kučaj!
Пријавите се на:
Постови (Atom)